Intervju Milivoje Jovanović
Milivoje Jovanović je na čelu udruženja ENECA, koje se od 2005. bavi podrškom i razvojem preduzetništva u Srbiji. Kroz program “Pokreni se za posao” godišnje dodeljuju po sto grantova, poslednjih godina imaju dve i po do tri hiljade prijava, a kako kaže, posla ima jer je Srbiji potrebno još 100 hiljada malih preduzeća i preduzetnika.
“Za nepunih 12 godina podržali smo 2.200 biznisa, malih i porodičnih preduzetnika da pokrenu i prošire poslovanje. Snalazili smo se kroz različite vrste projekata, od Evropske unije preko domaćih i korporativnih donatora. Posebno mi je važno da više od 70 odsto i dalje uspešno radi i širi poslovanje, što je definitivno pokazalo da je naš model podrške veoma dobar”, objašnjava Jovanović za Novi magazin.
Kako ste došli do ideje?
Kao grupa ekonomista i stručnjaka, još tada smo uvideli da moraju da postoje različiti modeli za podršku preduzetništvu u nerazvijenim područjima Srbije. Samo u južnoj Srbiji nerazvijenih i devastiranih opština je 47, tako da je tu klasična tržišna ekonomija malo verovatna. Konkurencija uvoznika je velika, kao i domaćih velikih firmi, pa je morao da postoji model koji će da promoviše preduzetništvo u pozitivnom svetlu, pogotovo u malim sredinama, i to kroz konkretne primere malih preduzetnika iz tih opština, da ne koristimo svetski poznate primere već da na lokalu imamo preduzetnike koji su svojim trudom i zalaganjem uspeli u poslu.
Analizirali smo šta je budućim preduzetnicima potrebno za pokretanje posla i stigli smo do prve stavke – niko ne finansira startap biznis, banke nisu opredeljene ka tome, traže da postojite dve godine da bi vam dale bilo kakav kredit. Kao prvu komponentu programa izdvojili smo podršku u nabavci opreme, mašina za rad koja su potrebne malim i porodičnim preduzećima iz svih industrija. Nismo ih ograničili.
Šta je veći problem, početi ili kako ići dalje?
Problemi su i na jednoj i na drugoj strani, u obe faze. Kod početnika treba izabrati dobru ideju, posao koji volite i znate da radite i za koji postoji tržište, da napravite dobar biznis plan za posao koji je održiv i profitabilan i ima potencijal za razvoj. Bitno je odabrati pravi biznis, specijali
zovati se u tome i onda se okrenuti kupcima. Sa druge strane, imamo biznisa koji su već počeli, koji su u prelomnim tačkama poslovanja kada se odlučuju da šire proizvodnju, osvajaju nova tržišta, šire asortiman ili investiraju u dodatne pogone. Njima je potrebna druga vrsta podrške, ne samo finansijska već i savetodavna, za donošenje strateških i operativnih odluka, ali i vezano za brendiranje proizvoda, komunikaciju sa kupcima, dobavljačima.
Kad dolazi do prelomne tačke, potrebe za širenjem, a nema dovoljno iskustva?
Imamo rođene preduzetnike, neko brže ide kroz sve te procese, ali imamo i mnogo onih koji su u preduzetništvo ušli iz nužde, ostali bez posla, imamo klijenata koji su u četrdesetim ili pedesetim godinama krenuli u biznis. Oni imaju iskustva i znanja, ali nemaju hrabrosti kao mladi, tako da uvek nekome nešto nedostaje.
Mi smo zatvoreni kao ljudi, kad razmišljamo o biznisu razmišljamo o lokalnom tržištu i regionalnom, pa put od juga Srbije do Beograda traje pet godina. Trebalo bi da gledamo šire, da je globalizacija došla i u Srbiju i da sve što proizvedemo možemo i da prodamo na drugom tržištu, kao što
nam i konkurencija dolazi sa drugih tržišta. Tu ću da izdvojim one koji se okrenu globalnom tržištu, CEFTI ili nekoj od zemalja gde više izvozimo, oni se brže razvijaju od onih koji se drže domaćeg tržišta.
Koliko ste vi kao organizacija uspešni u davanju saveta?
Mislim da jesmo, naš program, koji od 2009. realizujemo sa kompanijom Filip Miris, specifičan je i omogućio je da 711 biznisa pokrenu i prošire poslovanje, procenat uspešnosti je 97 odsto, a zapošljavaju 3.000 ljudi. Mi smo ga osmislili tako da maksimalno pomognemo preduzetnicima; kada smo izašli iz faze da stvore ponudu, kreiraju proizvod, više smo se okrenuli njihovom umrežavanju i zajedničkom plasmanu na tržištu. Posle bazičnog programa – donacija u opremi, treninga i konsaltinga – ubacili u
mrežavanje i sada radimo na kreiranju novih proizvoda, kao što je prehrambeni brend “Pokreni se za posao: Fabrika dobre hrane”. Takođe, pravimo proizvodno-edukativni centar u okolini Niša.
Kad kažete “pokreni se”, mislite li pre svega na mlade ljude, startap, ili na one koji ostaju bez posla?
Otvoreni smo za sve građane, svi su jednaki pred zakonom, pa i kod nas, ali 42 odsto klijenata čine žene, što nam je posebno drago i na šta smo ponosni, 35 odsto su mladi, ostali su između 40 i 60 godina starosti. Imamo 20 odsto klijenata starijih od 50 godina. Otvoreni smo i za sve delatnosti, proizvodnja dominira sa 62 odsto, usluge sa 25 odsto, ostalo je poljoprivreda.
Šta je ta proizvodnja?
Prehrambena proizvodnja dominira, kao i proizvodnja od drveta, imamo i tekstilnu proizvodnju, od plastike i metala, proizvodi su različiti, podržali smo 85 delatnosti.
Žene su 42 odsto, za šta se one najpre opredeljuju?
Tekstilnu i prehrambenu delatnost, tu imamo prednosti, imamo dobru sirovinu, tradicionalne i inovativne recepte i metodologiju, mnogo toga žene već znaju da rade, lako se dokvalifikuju i dobiju sertifikat. I relativno su mala ulaganja, sa 2-3.000 evra možete da pokrenete proizvodnju zimnice. I tekstil je tradicionalna proizvodnja, mahom rade lon poslove, ali imamo i one koji prave svoje brendove, kolekcije.
Ko vam pomaže u promociji preduzetništva?
Mi smo u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije kroz projekat “Promocija preduzetništva, primer dobre prakse” odlučili da promovišemo preduzetnike koji su se istakli u prehrambenoj industriji. Mislimo da je to interesantno i za veliki broj naših građana, i kroz taj projekat snimićemo mnogo materijala o preduzetnicima, njihovim proizvodima, njima samima. Nije to samo poučna priča o biznisu već i njihove životne priče i trudićemo se da ih pripremimo da ubuduće kroz medijske nastupe uspešno promovišu svoje biznise, ali i ono za šta se RAS zalaže – promociju preduzetništva u Srbiji.
Intervju je rađen u okviru projekta "Promocija preduzetništva kroz primere dobre prakse" koji sprovode ENECA i Razvojna agencija Srbije
izvor: Novi magazin
